Kičmeni stub se sastoji od 33 do 34 kičmena pršljena. Prvih 7 predstavljaju vratni (cervikalni ) deo, sledećih 12 je grudni (torakalni) i 5 lumbalnih. Ostali su medjusobno zglobljeni i čine dve kosti : sakralnu (os sacrum) i trtičnu kost ( os coccygis). Izmedju vratnih, grudnih i lumbalnih postoji umetnuta tvorevina sa fibroznom opnom – medjupršljenski disk. Njegovo pomeranje, oštećenje ili ispadanje dovodi do oboljenja DISKUS HERNIJA.
Diskus hernija je ispupčenje ili hernijacija diska i njen pritisak na nerv ili kičmenu moždinu. Posledica je bol.
Intervertebralni (medjupršljenski disk) ima ulogu amortizera izmedju dva pršljena. Sastavlljen je od opne, mase i jezgra. Tokom vremena (sa starenjem) dolazi do promena u njegovoj strukturi, odnosno degenerizacije. Koliko će oštećenje biti, zavisi od mnogo faktora i različito je od osobe do osobe.
Sve promene koje se dešavaju deluju i na ostale strukture, pa tako npr. promene u medjupršljenskom disku u lumbalnom delu izazivaju promene u celoj karlici. Degenerativne promene prvo nastaju izmedju dva susedna pršljena, a onda se zbog tih promena dešavaju se i drugi procesi praćeni bolom i teškoćama. Pritiskanje korena živca dovodi do ukoćenja i otežanih kretanja.
Ima više uzroka za nastanak bolesti. Najveću ulogu ima mehaničko oštećenje. Dugotrajno sedenje, slabost mišića i loše životne navike su, takodje, rizični faktori.
Diskus hernija se, najčešće, javlja kod radno sposobnog stanovništva (35 do 55 god). Nepravilan stav tela u uspravnom položaju, kao posledica slabosti mišića, nepravilno oštećuje disk. Ako postoji neki od deformiteta ( kifoza, skolioza, lordoza) to dodatno vrši pritisak.
Sedeći način života opterećuje najviše lumbalni i vratni deo kičme. Česte su pojave lubalnog i cervikalnog sindroma.
Povećana telesna težina i mišićna slabost ne mogu da obezbede stabilnost koštanom sistemu i samim tim dovode do promena. Kod gojaznih osoba se pomera težište tela i samim tim se narušava stabilnost.
LUMBAGO ili bol u donjem delu ledja i okolnim mišićima, se javlja u mirovanju ili pri kretanju. Kada se bol širi niz nogu, jednu ili obe, uz prisustvo i drugih objektivnih znakova (npr. zakrivljenje na jednu stranu) govorimo o LUMBOIŠIALGIJI. Ona ukazuje da je došlo do nagnječenja korena živca.
Šta može kineziterapija kod diskus hernije ?
Kineziterapija je lečenje pokretom. Kada se završi akutna faza, prelazi se na fizikalno vežbanje. Na taj način se ojačavaju strukture koje su zadužene za stabilnost. Program se prilagodjava na osnovu anamneze fizijatra. Programi se rade individualno za decu i odrasle.
Više o kineziterapiji http://branislavafitness.com/kineziterapija/
Vežbe za ledja http://www.zdravaledjakinezi.in.rs/bol-u-ledjima-pet-osnovnih-vezbi-u-aktutnoj-fazi/
Važno je da se, pored programa vežbanja, promeni i nepravilno izvodjenje dnevnih aktivnosti. Više o tome http://zdravaledjakinezi.in.rs/pravilno-izvodjenje
Šta je dobra postura http://www.zdravaledjakinezi.in.rs/dobro-drzanje-tela-dobra-p